Blog | Filip Obradović

Profesori na fakultetu – samo predavači ili nešto više

Tue, 31 Oct 2023 00:00:00 +0000

Kada sam bila student osnovnih studija, kao i mnoge moje kolege, verovala sam da je primarni (možda i jedini) zadatak profesora ekonomije prenošenje znanja studentima. Međutim, ulaskom u akademiju sam shvatila da moja percepcija bila pogrešna i da je upravo istraživanje najčešće glavni deo profesorskog posla. Na primer, na mom univerzitetu (Univerzitet Northwestern), profesori neretko provedu i preko 30 sati nedeljno radeći na svom istraživanju. U Srbiji, istraživački rad je neophodan uslov za napredovanje kroz zvanja. U skladu sa tim, profesori generalno dobijaju unapređenje upravo zahvaljujući kvalitetu i inovativnosti njihovih istraživanja.

Cilj istraživačkog rada je uglavnom pružanje odgovora na otvorena relevantna pitanja. Profesori teže da svoje radove objave u što boljim časopisima i da kroz njih ostvare što veći uticaj na akademsku i širu zajednicu. U tome im pomažu akademske konferencije i seminari na kojima po pozivu prezentuju svoje rezultate širom sveta. Uticaj istraživanja se uglavnom meri citatima i rangom časopisa u kojima su ti radovi objavljeni. (citati nisu nužno savršeno merilo, ali o tome drugom prilikom)

Naravno, između univerziteta postoje velike razlike oko toga šta se smatra dovoljno uticajnim istraživačkim portfoliom za dalje napredovanje. U našoj zemlji, minimalni uslovi za izbor u svako zvanje su pravno regulisani na nivou države, a pojedinačni fakulteti mogu imati i više kriterijume. Neke institucije, kao što je Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, javno ističu istraživački autput svojih profesora. (npr. videti izveštaj)

Predavanja su obično sekundarni posao, i količina vremena koja im se posvećuje varira između institucija, zvanja, neretko čak i osoba na istoj poziciji. Primera radi, u periodima školske godine na mom univerzitetu redovni profesori obično utroše do 10 sati nedeljno na predavanja i pripremu časova, u periodu od 20 nedelja godišnje. U Srbiji i mnogim drugim zemljama u Evropi je udeo predavanja uglavnom nešto veći, ali često ne značajno.

Sledeća bitna stavka je mentoring studenata. Za kvalitetne master i doktorske radove, studentima je potrebno usmerenje iskusnijih istraživača - profesora. U Americi većina profesora provede makar par sati nedeljno razgovarajući sa svojim studentima o naučnim projektima na kojima rade.

Većina profesora nije angažovana direktno u firmama ili državnim instucijama. Ipak, nekima se pruža prilika da, ako to žele, honorarno rade na takvim pozicijama. Na primer, nekoliko njih na mom programu jedan dan nedeljno provedu u Amazon-u ili Microsoft-u kao istraživački konsultanti. Profesori u Srbiji takođe neretko imaju ponude da sarađuju sa kompanijama i institucijama.

Iako retko, ponekad se dešava da profesori zamrznu svoj status na fakultetu kako bi radili kao guverneri centralnih banaka, ministri finansija ili na drugim sličnim pozicijama. Međutim, profesorski posao ne uključuje donošenjenje političkih odluka ili javno komentarisanje tekućih pojava van njihove uske oblasti istraživanja. S druge strane, njihovi radovi često mogu biti korišćeni za informisanje donosioca takvih odluka, što potpada pod uticaj istraživačkog rada na širu zajednicu.

Sa našim studentima na doktorskim studijama u inostranstvu možete stupiti u kontakt putem FB grupe.

Kako da izaberem master i kako bi moja aplikacija trebalo da izgleda? (Ukoliko želim da idem na doktorat)

Mon, 13 Mar 2023 00:00:00 +0000

Ako vam je privlačna ideja da u dugom roku upišete doktorat iz ekonomije ili finansija, ali biste prvo voleli da završite master u inostranstvu, ovaj tekst je namenjan vama. Ukoliko, s druge strane, imate drugačiji krajnji cilj, neki od saveta vam i dalje možda mogu biti korisni. Želela bih da naglasim da master u inostranstvu nije jedini način da se dospe na doktorat, što je posebno važno kada se uzme u obzir da verovatno iziskuje značajna novčana sredstva. Ipak, ako ste odlučili za ovaj put, veoma je bitno da znate kako da optimalno izaberete master, kako biste izbegli da sebi potencijalno „zatvorite vrata“ u budućnosti. Neki masteri u Srbiji potencijalno pružaju veće šanse nego mnogi master programi na renomiranim školama u Evropi koji nisu usmereni na pripremu za doktorat.

1. Kurikulum treba da sadrži „core“ kurseve.

„Core“ predmeti su oni koji se slušaju na prvoj godini doktorata. U Americi i na najboljim evropskim programima iz ekonomije i finansija, prva godina je gotovo identična – svuda se podrazumeva da slušate kurseve iz mikroekonomije, makroeokonomije i ekonometrije. Odlično bi bilo da kurikulum sadrži i neki napredni kurs iz matematike. Ovo može biti iznenađujuće, ali isto bi trebalo da uzmu u obzir čak i studenti koji žele da upišu doktorat iz računovodstva i kvantitativnog marketinga (quant marketing). Kod njih se pretpostavlja da ste prethodno slušali kurseve iz ekonometrije i mikroeokonomije. Dodatno, ukoliko želite da studirade ekonomiju, poželjno je da naziv programa jasno ističe da je upravo iz oblasti ekonomije (Economics), a ne iz npr. Data Science, Development Studies, Applied Economics, Public Policy i slično. Ovo obično signalizira i aplikantima i kasnije komisijama za prijem da je u pitanju rigorozan program koji je fokusiran na pripremu za doktorske studije.

2. Raspitajte se na kojim doktoratima su njihovi studenti sada.

Svaki program koji je orijentisan na spremanje studenata za doktorat i to radi uspešno će jasno naglasiti mesta na kojima su završili njihovi alumnisti. To im je najbolja reklama. Ako ovu informaciju ne možete da pronađete na njihovom sajtu, to možda nije mesto za vas. U tom slučaju, nije loše da pretražite Linkedin i da locirate bivše studente. Pokušajte da pronađete kako su izgledale njihove karijere posle sticanja diplome. Želim da vas ohrabrim i da se javite ljudima koji su završili program na koji biste hteli da se prijavite. Njima će (vrlo često) biti drago da vam pomognu, a vi možete dobiti dosta korisnih informacija.

3. Kako da dobijem što bolje preporuke za kasnije?

Kao što smo spomenuli u nekim ranijim tekstovima, jako je bitno ko će vam napisati pisma preporuke za doktorat. Ukoliko su profesori završili dobre programe, ili imaju koautore na dobrim univerzitetima, sva je šansa da će vam to pomoći da na iste univerzitete budete i sami primljeni. Zato bi bilo dobro da investirate vreme u istraživanje profila profesora koji bi vam predavali na određenom programu. Takođe, lično bih tražila programe koji primaju malo ljudi. Što je više ljudi u klasi, to je teže istaći se i dobiti jaku preporuku, jer se iste obično odnose na relativno rangiranje studenata u generaciji.

4. Da li su dostupne stipendije?

Svakako, ali ovo bi trebalo pažljivo istražiti pre prijava. Broj stipendija za master programe je poslovično manji nego onih za dalje studije, ali nije jednak nuli. Na primer, možete pronaći listu programa za koje Unicredit Fondacija nudi stipendije. Najbolje bi bilo uvek istražiti sajt programa, slati mejlove zaposlenima u departmanima na administrativnim pozicijama ili pitati bivše studente.

5. Kako da poboljšam šanse da budem primljen/a na dobar master program?

Budite jako pažljivi kada birate profesore koji vam pišu pisma preporuke. Važno je da za to da pitate nekoga sa kim imate blizak kontakt, i ko je spreman da napiše za vas više od puke činjenice da ste kao student „dobili dobru ocenu na njihovom predmetu“. Takođe, raspitajte se kod studenata sa vašeg fakulteta koji su dobro prošli (sada su na doktoratima u inostranstvu ili su završili dobre mastere) ko je njima pisao preporuke. Ukoliko su profesori koji su vam reference ranije slali studente u inostranstvo na kvalitetne programe, šanse će vam biti veće. Ukoliko je opciono poslati ih, dobro bi bilo da uključite i rezultate GRE-a u materijal za prijavu, pod uslovom da imate dobar rezultat na kvantitativnom delu (bar 167+). Ukoliko imate vremena, pisanje seminarskog/diplomskog rada koji uključuje kvantitativno istraživanje može pomoći, ali nije obavezno. Poslednje, dobre ocene jesu bitne, ali ne i presudne - tako da nemojte da vas obeshrabri ako niste najbolji u svojoj generaciji.

Primeri dobrih master programa iz oblasti ekonomije:

ROME – MSc in Economics
Bocconi University Milano - Master of in Economic and Social Sciences
LSE - EME

Sa našim studentima na doktorskim studijama u inostranstvu možete stupiti u kontakt putem FB grupe.

Struktura doktorskih studija iz ekonomije

Tue, 11 Jan 2022 00:00:00 +0000

Struktura nekih doktorskih studija u inostranstvu je značajno drugačija od one koja se može sresti u Srbiji. Stoga, kada razmišljate o izboru sistema u kom želite da studirate, veoma je korisno biti dobro upućen u njihove osnovne odlike. U ovom tekstu ću sumirati karakteristike kolokvijalno nazvanog američkog sistema studija i, gde je to prikladno, napraviti paralelu sa tzv. evropskim, koji je predominantan i u našoj zemlji. Napisano se odnosi samo na studije iz oblasti ekonomije (konkretno Ph.D in Economics) i za pojedine srodne oblasti, ali ne nužno i na druge nauke ili programe.

Američki sistem, kako mu ime kaže, primarno prate škole u SAD, no primetan je trend porasta broja njih u Evropi koje su reformisale svoje programe po tom modelu. Primeri su LSE, UCL, UZH, BSE, SSE, GESS, BGSE, Stockholm University , UPF, TSE, CERGE-EI. Sve škole u SAD u oblasti ekonomije koje se nalaze u 30 najbolje rangiranih obrazuju ekonomiste prema programu koji ću izložiti ispod.

Trajanje studija

Doktorat iz ekonomije (kao i finansija, računovodstva, marketinga, biznisa, menadžmenta) u američkom sistemu traje 5-6 godina. Da biste ga upisali nije potrebno da imate završene master studije. Diplomu mastera (ili dve kao npr. na Jejlu) ćete steći ukoliko uspešno završite prvu ili prve dve godine studija, u zavisnosti od univerziteta na kom ste. Ukoliko ste vrlo uspešni, studije mogu trajati i kraće, ili u izuzetnim okolnostima i duže od propisanog.

S druge strane, u evropskom sistemu, doktorat traje 3 godine i diploma mastera iz ekonomije je neophodna da biste upisali studije. Ponekad su pravila vrlo striktna i ukoliko nemate master koji se zove economics, već applied economics, economic development, econometrics, finance i slično, postoji velika šansa da nećete moći da upišete doktorat. Takvi uslovi su često postavljeni kako bi vas naveli da na istom univerzitetu upišete i master studije u trajanju od 2 godine, nakon kojih ćete moći ponovo da aplicirate kroz interne ili eksterne konkurse na dalje doktorske studije. Ovo je zapravo emulacija američkog sistema i može se videti na nekim univerzitetima kao što su Oksford i Kembridž. (interestantno je i da ova dva univerziteta po ishodima za svoje doktorande sa programa economics često zaostaju za značajnim brojem škola, uprkos činjenici da su visoko kotirani na pojedinim rang listama koje rangiraju departmane.) Doktorske studije u Srbiji na ekonomskim fakultetima nominalno traju 3 godine i zahtevaju prethodno zvanje mastera nauka, uklapajući se u evropski sistem.

Kada podvučete crtu, broj godina studija je praktično isti u oba sistema, jedina razlika je što su u prvom master studije formalno integrisane u doktorat, dok u drugom nisu, te neretko predstavljaju dodatno finansijsko opterećenje. Kao što je već pomenuto, u američkom sistemu studije su gotovo uvek potpuno besplatne i pokrivaju troškove života. S druge strane, ne treba smetnuti sa uma činjenicu da mnogi doktorandi na američkim školama već poseduju zvanje mastera (ili dva) pri upisu, pa je moguće prigovoriti da studije traju predugo kada se ne udubljujemo u razloge zbog kojih je to tako.

Studije po godinama

Studije ekonomije formalno traju 5 godina, no de facto je njihovo trajanje 6 godina. Ovo produženje se desilo oko 2008. godine kada zbog ekonomske krize tržište rada postaje prezasićeno i mnogi kandidati su odlučuju da studije produže i naredne 2009. potraže zaposlenje. Zaostavština tog perioda jeste da je danas modalnom doktorandu potrebno 6 godina da doktorira, stoga ću to koristiti kao primer. Godine studija lako možemo klasifikovati prema formalnim ciljevima:

godina - polaganje “core” kurseva;
godina - polaganje “field” kurseva;
godina - istraživanje i inicijalno izlaganje radova. Prijem u zvanje kandidata;
godina - istraživanje;
godina - istraživanje;
godina - izlazak na tzv. job market ili tržište rada. Nakon toga sledi odbrana disertacije.

U prvoj godini svaki doktorand mora slušati i položiti kurseve iz tri ključne oblasti - mikroekonomije, makroekonomije i ekonometrije. Ovi kursevi su izuzetno zahtevni i predstavljaju svojevrsnu inicijaciju u svet akademske ekonomije. Pitanje benefita takvog pristupa ćemo ostaviti za drugu put, no važno je naglasiti da se značajan procenat onih koji ne uspeju da završe studije spotakne upravo na ovom koraku. Veliki broj departmana organizuje prelim ispite gde se u jednoj nedelji tokom leta nakon prve godine polaže celokupno gradivo iz sve tri oblasti. Određeni univerziteti su napustili ovu praksu, te se predmeti polažu kroz ispite koji su raspoređeni tokom cele prve godine. Prema javno dostupnim informacijama na mom departmanu, istorijski 10-20% ulazne klase je napustilo program zbog neispnjavanja uslova propisanih ovim ispitima. Ovaj broj ispoljava silazni trend. Lepe vesti za sve kojima se to desi jeste da im se obično pruža šansa da pokušaju da ostvare potrebne uslove i da program napuste makar sa diplomom mastera ekonomije. Prva godina je veoma važna, jer od ekonomista zahteva da savladaju fundamente ekonomske nauke koji čine zajednički jezik svih oblasti koje dolaze kasnije. Ovo je godina koja će vam omogućiti da zapravo počnete da razumete kompleksne radove koje ćete morati da čitate potencijalno tokom cele karijere. Posledično, predstavlja potreban uslov da vaš doktorat i završite. Jedna od osnovnih mana studija po evropskom sistemu je to što prva godina često nije ovako strukturirana. Na pojedinim našim univerzitetima postoje određeni obavezni predmeti u toku prve godine, no oni nažalost nisu ekvivalent navedenih kurseva.

U drugoj godini primarni cilj jeste približavanje doktoranda takozvanoj granici istraživanja (frontier). To znači da student sluša kurseve iz oblasti koje sam bira (obično 2-3 oblasti) i one uključuju glavnu oblast interesovanja. One mogu uključivati od tri već navedene osnovne oblasti, kao i mnoge druge poput development, health, public, applied micro, political, international, labor, financial economics, economic history, corporate finance, industrial organization i slično. Ti kursevi se uglavom sastoje od čitanja novih radova, prezentovanja postojećih rezultata, pisanja predloga istraživanja ili celih istraživačkih radova koji se ocenjuju. Za razliku od predmeta u prvoj godini, često nemaju formalne ispite i ne možete ih “pasti”. Ovi kursevi su prvi deo ključne tranzicije sa korisnika istraživanja na istraživača, te činjenica da nedostaju na nekim trogodišnjim programima jeste njihov sledeći nedostatak.

Treća godina predstavlja drugi deo tog bitnog prelaza. Ponekad od starijih koleginica i kolega možete čuti da “niko ne zna šta se tačno događa tada, ali svi znaju da se mora desiti”. Ovo je period kada morate prvi put izlagati svoje istraživanje na seminarima i naučiti da se nosite sa teškim diskusijama koje tamo mogu nastati. Uglavnom se organizuju specijalizovani seminari na kojima je potrebno izlagati 2 različita nedovršena rada koji vam kasnije mogu postati deo disertacije. Treća godina je drugi veliki kamen spoticanja za studente. Neretko se dešava da izuzetni studenti jednostavno ne mogu da se prilagode novonastaloj situaciji u kojoj nemaju nikakvih zadataka sem “kreativnosti” i “pravljenja nečeg novog”. U ovoj godini se dešava drugi egzodus studenata koji shvataju da istraživanje možda nije pravi izbor za njih i prave tranziciju ka poslovima u privredi. Procenat studenata koji napusti studije u ovoj fazi je poslovično manji nego u prvoj godini, ali ne i nula. Na kraju treće godine se održava sastanak (thesis prospectus) na kome izlažete tri ideje koje će činiti vašu disertaciju i formirate komisiju od 3-4 člana od kojih su 1-2 glavni mentori. Primetite da bi vam ovo bila prva godina doktorskih studija u evropskom sistemu, što implicira da u njima na doktorat već morate ući sa bar nekom idejom za istraživanje. To je još jedan od razloga zašto su mnoge škole napravile iskorak ka američkom sistemu. Jednostavno, studenti vrlo često nemaju dovoljno znanja da bi mogli da produkuju kvalitetne ideje pre ulaska na doktorat.

Četvrta i peta godina nisu tako posebne kao prethodne tri i vreme u njima je otvoreno da radite na svoja (bar) tri rada, od kojih jedan čini famozni job market paper, odnosno rad sa kojim ćete se reklamirati potencijalnim poslodavcima - univerzitetima. Job market paper je kruna vašeg rada i ono što će vam potencijalno doneti posao u akademiji.

Šesta godina je predviđena za izlazak na tržište rada (job market). Job market je u ekonomiji specifičan i centralizovan. Asocijacija ekonomista obično zakupljuje prostor (često par hotela) svake godine u drugom gradu gde će kandidati imati veliki broj intervjua sa potencijalnim poslodavcima (univerzitetima, institucijama ili kompanijama). Nakon toga, univerziteti sastavljaju kraću listu preferiranih kandidata koji će biti pozvani da održe prezentaciju svog istraživanja i dovode ih u departman na jedan dan (flyout). Najčešće će jedan/a od njih dobiti ponudu za posao. Ugovori se mogu dobiti i van marketa, ali to nije preovlađujući kanal za većinu kandidata. Potom, svaki doktorand bira jednu poziciju gde će nastaviti svoju karijeru. Stopa nezaposlenosti neposredno po doktoriranju na vodećim programima je istorijski 0%. Finalni korak jeste odbrana disertacije koja dolazi par meseci nakon završetka marketa. Disertacija je dokument koji sadrži tri rada, koji ne moraju biti direktno povezani, od kojih je jedan job market paper. Stoga ćete najčešće videti disertacije sa naslovom “Essays in -ubaciti polje-”, što doktorandima iz Srbije može zvučati pomalo neobično.

Kao što vidite, job market paper je zapravo ultimativni cilj vašeg rada tokom doktorata. Škole u američkom sistemu nude programe koji sve podređuju tome da vi produkujete najkvalitetniji naučni rad koji je u skladu sa vašim mogućnostima kako biste kasnije dobili najbolji mogući posao. Sjajno je to što su podsticaji poravnati, jer na osnovu vašeg uspeha će vaš doktorski program u budućnosti biti rangiran, te im je svakako u interesu da vas podrže koliko god mogu. Iz izloženog možda postaje jasnije da trajanje koje smo naveli ranije kao potencijalnu manu američkih studija zapravo predstavlja njihovu najveću prednost, jer je osmišljeno da maksimizira šanse za dobijanje dobrog akademskog posla. Uostalom, ukoliko neko može da svoju disertaciju završi za 3 godine, departman ga u tome neće sprečavati. (neki od istaknutih ekonomista danas su izabrali taj put)

Da li smem da menjam polje interesovanja?

Apsolutno! Mnogi studenti na doktorat ulaze sa idejom da će se baviti jednom oblašću i kasnije završe radeći nešto potpuno drugo. Određeni procenat njih to uradi i više puta, što je jedan od benefita studija iz ekonomije. Sasvim je izvodljivo da provedete 2-3 ili više godina baveći se mikroekonomijom i da se kasnije predomislite, doktorirajući kao ekonometričar. U evropskom sistemu je ovo donekle teže jer se mentor obično bira pri upisu, pa se može desiti da je to ograničavajući faktor u promeni polje kasnije tokom studija. Srpski ekonomski fakulteti, nažalost, imaju isti problem.

Da li je to sve što je potrebno/moguće raditi u toku studija?

Ne, gore navedena struktura jeste formalni deo zahteva koji se postavljaju. Pored toga postoje i neformalni zadaci koji su na dobrovoljnoj osnovi, poput organizacije i učešća na čitalačkim grupama (reading groups), gde studenti čitaju i diskutuju nove radove, uz prisustvo starijih profesora. Dodatne aktivnosti su i nedeljni ručkovi ili drugi obroci tokom kojih se takođe grupno diskutuju nova istraživanja, veliki broj nedeljnih seminara na kojima studenti mogu izlagati ili imati priliku da čuju izlaganja profesora sa drugih univerziteta, grupe za vežbanje pisanja/prezentacionih sposobnosti, itd. Takođe, mogućnost slušanja predmeta na bilo kom drugom departmanu u kada god poželite tokom studija (matematika, inženjerstvo, muzika, i tome slično) je otvorena i najšešće ne zahteva nikakvu naknadu na univerzitetima u SAD.

Zaključak

Studije u američkom i evropskom sistemu se značajno razlikuju po strukturi i bilo koji može biti bolji za vas u zavisnosti od prioriteta koje imate. Ukoliko vam je cilj da se ostvarite u istraživanju i maksimizirate šanse da dobijete akademski posao na nekom od vodećih univerzitetu, trenutno nedvosmisleno prednjači izbor peto-, odnosno šestogodišnjeg sistema studija. One iziskuju značajnu vremensku investiciju, ali će prinos na nju biti srazmeran i potencijalno će vam otvoriti vrata mnogim primamljivim poslovima u oblasti ekonomije, bilo u akademiji ili privredi.

Sa našim studentima na doktorskim studijama u inostranstvu možete stupiti u kontakt putem FB grupe.

Troškovi prijava i finansiranje studija

Mon, 10 Jan 2022 00:00:00 +0000

Važna stavka u planiranju daljeg školovanja svakako jesu finansije. Ispod ću detaljnije objasniti koliko je novca potrebno izdvojiti za prijave na doktorat iz oblasti ekonomije i finansija i na koji način se mogu pokrivati troškovi samih studija. Tekst se prvenstveno odnosi na programe Economics u SAD koji su rangirani u 20 najboljih na USNews rang listi, kao i na LSE, koji je uređen na sličan način. Navedeno ispod će se generalizovati na visoko rangirane programe iz finansija, kao i na mnoge druge programe, ali ne nužno na sve. Ukoliko ste u nedoumici, najbolje bi bilo proveriti na sajtu departmana ili se obratiti starijim kolegama putem FB grupe.

Finansiranje studija

Kako studije obično traju 5-6 ili više godina i zahtevaju potpunu posvećenost, ne ostavljajući mnogo vremena za drugi posao, izvori finansiranja su izuzetno bitni. Školarina i stipendija koja pokriva troškove života su na doktorskim programima gotovo uvek u celosti pokrivene od strane univerziteta. Vrlo često je to slučaj i na ostalim Ph.D. programima koje nude biznis škole poput Accounting, Marketing, Management, Operations Management i slično. Bitno je napomenuti da to ipak gotovo nikada nije slučaj za master i MBA programe na osnovu kojih univerziteti dobijaju značajna sredstva.

Ukoliko dobijete ponudu za studije od nekog univerziteta, ona će nužno uključivati i detalje o finansiranju vaših studija. Podrazumevano je da je školarina pokrivena (inače bi studije bile veoma nepristupačne), kao i svi troškovi zdravstvenog osiguranja (takođe, vrlo važno u SAD). Stipendija, ili na engleskom - stipend, je bruto iznos novca koji student/kinja dobija na godišnjem nivou i ona značajno varira između škola. Iznos umnogome zavisi od lokacije na kojoj je škola, jer potrebni izdaci u San Francisku u Kaliforniji i Medisonu u Viskonsinu nisu uporedivi. Važno je istaći da stipendija obično omogućava razumno komforan život, jer je njena glavna svrha da omogući svima da pun fokus usmere na svoje usavršavanje. Raspon godišnjih iznosa bez outliera je 28000-44000 dolara.

Stipendija može biti po dva osnova:

Fellowship - nije potrebno uložiti nikakav rad u zamenu za stipendiju;
Assistantship - potrebno je raditi do maksimalnih 20 sati nedeljno u zamenu za stipendiju. Ova vrsta finansiranja ima dva modaliteta, teaching i research assistantship. U prvom slučaju student drži vežbe (obično 15 dvočasa kvartalno ili 20 semestralno), dok u drugom pomaže nekom profesoru/ki na istraživačkim projektima. Rad je vrlo često kraći od propisanih maksimalnih 20 časova nedeljno. Koji modalitet ćete dobiti zavisi od dogovora sa departmanom i profesorima, i on ne utiče na iznos stipendije.

Modalni paket uključuje 2 godine fellowship i 4 godine assistantship fundiranja, no to zavisi od škole i vaše pregovaračke pozicije. Nisu neviđeni slučajevi studenata kojima je fellowship garantovan na 5.75 godina. Podrazumevano je da je prva godina studija fellowship jer tada morate polagati zahtevne kurseve i nećete imati vremena da radite kao asistent/kinja, kao i poslednja kada izlazite na tzv. job market i tražite zaposlenje. O job marketu ćemo detaljnije pisati u nekom od narednih tekstova.

Pomenuo sam pregovaračku poziciju koja može zvučati neobično. Naime, škole vrlo agresivno pokušavaju da regrutuju svoje doktorande, jer im oni bitno utiču na buduće rangiranje i spremne su da budu fleksibilne sa ponudama kako bi vas ubedili da studirate kod njih. Kandidati koji imaju jednako ili bolje rangirane ponude jednostavno mogu dobiti više stipendije i/ili duže fellowship aranžmane u zamenu za dolazak na određenu školu.

U pojedinim slučajevima, kandidati mogu dodatno zaraditi kroz rad na projektima ili stručnim praksama tokom leta kada nemaju drugih univerzitetskih obaveza, ukoliko im to departman odobri. Često je dozvoljeno držanje privatnih časova koji mogu biti još jedan važan izvor prihoda tokom cele godine. (od 50 do 150 dolara po satu)

Takođe, paketi finansiranja koje nude univerziteti mogu biti kompatibilni sa eksternim stipendijama, poput onih koje daje Unicredit fondacija. Važno je napomenuti da eksterne stipendije bolje ističu kandidata i značajno povećavaju šanse prijema na doktorat, te ih je korisno dobro istražiti.

Troškovi prijava

Prijave na doktorat, nažalost, iziskuju značajne troškove koje kandidati sami moraju platiti. Možemo ih podeliti u dve grupe:

Fiksni troškovi:
- Standardizovani testovi (GRE, TOEFL/IELTS)
- Pripreme standardizovanih testova (knjige, materijali, probni testovi)
Varijabilni troškovi:
- Slanje rezultata standardizovanih testova (GRE, TOEFL/IELTS)
- Tarife za prijavu (application fee)

Fiksne troškove, kao što im ime kaže, morate pokriti nezavisno od broja škola za koje se prijavljujete. Varijabilni troškovi će znatno varirati u zavisnosti od broja škola koji odaberete, ali generalni savet je uvek prijaviti se na što više njih. Proces prijema je vrlo šumovit i kandidat može biti nasumično odbijen na velikom broju niže rangiranih škola, a primljen na najviše rangiranu školu. Studenti se obično prijavljuju na svih 20 najviše rangiranih škola i nakon objava odluka biraju gde će ići. Ukoliko imate jednu školu u koju želite da idete, sva je prilika da vas ona neće primiti, te je najbolje rano prihvatiti realnost za mnoge od nas, a to je da škole ne birate vi, već primarno one vas.

Troškovi u 2020. godini su otprilike izgledali ovako (svi iznosi su u američkim dolarima):

GRE polaganje - $190
TOEFL polaganje - $200
Slanje jednog GRE rezultata - $27 (polaganje uključuje 4 besplatna slanja)
Slanje jednog TOEFL rezultata - $20 (polaganje uključuje 4 besplatna slanja)
Application fee po školi - besplatno - $140 (često između 80-120 dolara)

GRE i TOEFL je moguće polagati više puta i kandidati često to rade dok ne dobiju željeni rezultat. Pretpostavimo u obračunu da je broj polaganja svakog od testova jednak 2. Pretpostavimo, takođe, da je prosečan application fee odabranih škola $100. Očekivani troškovi za prijave na 20 škola pod tim pretpostavkama su oko $3500, dok bi za 10 škola iznosili oko $2000, na šta bi trebalo dodati troškove knjiga za GRE i TOEFL koje bi bilo dobro kupiti (~$100 ukupno). Ove brojke mogu značajno varirati u zavisnosti od odabranih programa, potrebe za ponovnim polaganjem i slično, ali su korisne za formiranje očekivanja.

Kao što je navedeno, po proceni vidimo da su prijave izdašan trošak, što uzimajući u obzir da prijem svakako nije izvestan jeste vrlo važna stavka pri donošenju odluka. No, moj savet bi bio da na ovaj novac gledate kao investiciju. Ukoliko imate šanse da budete primljeni (što vam niko ne može garantovati, ali vam iskusniji članovi grupe mogu pomoći da procenite), taj iznos u očekivanju je zanemarljiv. Ne treba smetnuti sa uma da doktorat iz ekonomije ili finansija na dobrom univerzitetu otvara mnoga vrata i da u dugom roku može biti veoma lukrativan, te to izdvajanje danas može biti višestruko isplativo u budućnosti.

Bonus: Posete školama (visit days)! Škole će iskoristiti novac koje su dobile od prijava da vam plate put da posetite svaki departman na koji ste primljeni kako biste bolje procenili koji vam najviše odgovara.

Šta je RA pozicija i kako izgleda proces prijava?

Mon, 10 Jan 2022 00:00:00 +0000

Kada biste me pitali da izdvojim jednu stavku koja najviše može da vam pomogne da budete primljeni na doktorat iz ekonomije, to bi bilo da radite kao istraživač saradnik (research assistant - RA) na nekom od vodećih univerziteta. Čak i ako niste potpuno sigurni da je ovo vaš životni poziv i dalje bih vam predložila da se prijavite za istu, jer veštine koje ćete steći možete kasnije koristiti u privredi, a pomoći će vam i da utvrdite da li je akademija posao za vas.

Šta podrazumeva pozicija istraživača saradnika?

Podrazumeva da blisko radite sa profesorom na njihovom istraživanju. Uglavnom implicira čitanje naučnih radova, programiranje, pravljenje prezentacija, koordiniranje istraživačkog tima, prisustvovanje sastancima tima, a ponekad i pisanje dokaza - ako je pozicija orjentisana na ekonomsku teoriju. Takođe, ove pozicije su jako dobro plaćene za naše pojmove (u proseku oko 50.000$ godišnje, pre poreza), u potpunosti pokrivaju zdravstveno osiguranje, i neretko vam gotovo garantuju da ćete dobiti američku vizu. Ugovor obično dobijate na godinu dana, a ukoliko dobro ispunjavate zadatke (i želite da nastavite da radite) tradicionalno postoji opcija da ga produžite još godinu dana. Mnogi preferiraju da rade dve godine kako bi bolje upoznali profesore i dobili jače preporuke.

Kako se pripremiti za intervju?

Pre svega, bitno je da naučite da programirate. Različiti programski jezici se traže za različite pozicije i u principu ne postoji konsenzus. Kada sam se ja prijavljivala u oglasima se uglavnom podrazumevalo da znate Statu i pored toga R ili Python. Bilo bi dobro i da naučite da korstite LaTeX.

Takođe, jako je bitno da dobro znate ekonometriju. Moja preporuka je da pročitate Causal Inference: the Mixtape Scott Cunningham-a, ’Mostly Harmless Econometrics’ od Angrist-a i Pischke-a. Važno je da ste upoznati sa pojmovima kao što su linearna regresija, modeli binarnog izbora (probit i logit), kauzalnost, slučajni eksperimenti, difference-in-differences, instrumentalne promenljive, regresion discontinuity, matching.

Poželjno je da već imate neko istraživačko iskustvo. To može da biti i pisanje diplomskog ili master rada. Takođe, možete pitati nekog profesora da li mu/joj je potrebna pomoć pri istraživanju – npr. možete im pomoći pri kodiranju kako biste stekli iskustvo. Ova praksa kod nas nije rasprostranjena, ali je u svetu potpuno normalna. Takođe je nešto što može biti uzajamno korisno. Važnost iskustva je pored stavke u CV-u bitna i praktično, jer za većinu prijava morate poslati neki primer koda koji ste radili ranije. (kao domaći za kurs ili kao pomoć u istraživanju)

Za ove pozicije se možete prijaviti nakon osnovnih studija ili nakon mastera. Ipak, smatram da su vam šanse mnogo veće nakon završene prve godine mastera, jer imate više vremena da dopunite svoje znanje i da dodate više bitnih predmeta poput ekonometrije vašim transkriptima.

Kada se prijavljivati za ove pozicije i koliko aplikacija poslati?

Najveći broj pozicija se otvara se u septembru i otvoren je do decembra, a intervjui počinju u januaru. Moj savet je da se prijavite za sve otvorene pozicije, jer je prijava besplatna, a proces prilično slučajan i škole generalno favorizuju studente sa dobro poznatih univerziteta. Ovo ne treba da vas obeshrabri, jer ako imate dobre ocene i dobro poznajete programske jezike i ekonometriju velika je verovatnoća da će vas pozvati bar na razgovor.

Kako izgleda proces prijava?

Prvo šaljete aplikacije za posao. Gotovo uvek je potrebno da pošaljete cv, transkripte, motivaciono pismo, vaš kod, a ponekad su neophodne i preporuke od profesora.

CV bi trebalo da bude akademski – crno-beo, bez slike i napisan u LaTeX-u. Transkripte dobijate na fakultetu i potrebno je da budu prevedeni na engleski jezik kod ovlašćenog prevodioca. Kod bi trebalo da bude čist i sa komentarima, tako da je svakome jasno šta ste uradili. Bitno je da preporuke profesora da budu lične i da se vidi da vas profesor dobro poznaje.

Ukoliko ste prošli u uži krug, prvo ćete dobiti ’data task’. Poslaće vam podatke i zadatke koje bi trebalo da rešite. Uglavnom imate slobodu da ga uradite u kom god programu želite – ja sam ih pisala u Stata-i. Ako prođete prvi krug, drugi krug je često intervju sa pripadnikom istraživačkog tima (najčešće ne sa profesorom ukoliko postoji veći tim). Na tom intervju mogu vas pitati pitanja iz statistike i ekonometrije, a ukoliko je pozicija npr. za finsije, mogu vas pitati i pitanja iz te oblasti. Poslednji krug je uglavnom neformalni razgovor sa profesorom i ako dođete do tog kruga velika je verovatnoća da ste posao već dobili.

Kako je izgledao proces prijava u mom slučaju i zašto sam se prijavila?

Kada sam se doselila u Ameriku u avgustu 2019. godine, znala sam da želim da se prijavim za doktorske studije. Tada sam upoznala puno Filipovih kolega i shvatila da je dosta njih prethodno bilo na poziciji istraživača saradnika na vodećim univerzitetima, tako da sam počela da istražujem to kao prelaznu opciju. Na internetu sam pronašla veliki broj otvorenih pozicija, ali sam shvatila da i dalje ne vladam dovoljno dobro programskim jezicima i rešila sam da iskorstim narednih par meseci da radim na svom usavršavanju. U tih pola godine naučila sam Stata-u i R, te dopunila znanje ekonometrije koje mi je falilo. U decembru sam se prijavila na oko 20 pozicija (skoro sve koje su ostale otvorene u tom trenutku) i na 7 sam prošla u drugi krug i gotovo svaki je podrazumevao programiranje. U januaru sam imala nekoliko razgovora i prvu ponudu sam dobila početkom februara. Moj posao je podrazumeo koordinaciju istraživačkog tima, treniranje studenata osnovnih studija za učešće u projektu, pripremanje prezentacija, web-scraping podataka sa interneta, analizu podataka u Stata-i, programiranje u pythonu, čitanje radova, itd. S obzirom na to da sam počela da radim u avgustu 2020. godine, sav posao sam radila online.

Kao najveće prednosti ovog posla vidim to što:

Vidite kako istraživanje funkcioniše iz prve ruke i radite sa visoko motivisanim i sposobnim ljudima od kojih možete mnogo da naučite;
Ukoliko se dobro pokažete dobićete jake preporuke od profesora i samim tim značajno povećavate verovatnoću da upoadnete na neki od vodećih doktorskih programa;
Uglavnom imate priliku da slušate i polažete kurseve na univerzitetu na kom radite – ovo je veoma bitno ako nemate dovoljno znanja iz određenih oblasti, a ni dovoljno sredstava da platite dobar master program;
Zaradite dovoljno novca da vam prijave na studije ne predstavljaju preveliki trošak;
Iskusite samostalan život u inostranstvu i sagledate da li je akadmija nešto čime želite da se bavite.

Za mene je ovaj posao bio jedno od najleših iskustva u životu i zaista ni jednog trenutka nisam zažalila što sam krenula tim putem. Baš zbog toga bih volela da motivišem i druge da se prijave i iskoriste ovu fenomenalnu priliku.

Drugi korisni tekstovi na temu RA pozicija

RA guide

J-PAL RA guide

Gde pratiti oglase za posao?

RA positions - NBER

RA positions - twitter

Ukoliko ste odlučili da želite da se prijavite za ove pozicije, slobodno mi se javite kako bih mogla da vam pomognem da se pripremite i da vam ukažem na vaše nedostatke na kojima bi trebalo da radite. Takođe, planirajte da sebi ostavite barem 6 meseci da radite na pripremi. Srećno!

Sa našim studentima na doktorskim studijama u inostranstvu možete stupiti u kontakt putem FB grupe.

Kako izgleda prijava za dokorat iz ekonomije i finansija?

Sun, 09 Jan 2022 00:00:00 +0000

Kao što je navedeno u prethodnom tekstu, priprema za doktorat počinje onog trenutka kada upišete osnovne studije. Zbog toga, čak i ako ste druga ili treća godina osnovnih studija nije zgoreg da polako usmeravate svoje postupke ka poboljšanju svog akademskog profila. Ovaj tekst se odnosi na doktorate iz oblasti ekonomije i finansija u Americi i na LSE-u, koji funkcionišu po sličnom principu i ne mora biti reprezentativan za sve univerzitete.

Rok za prijavu

Prijave se otvaraju u septembru i ostaju otvorene do 1.12. svake godine za sve škole. Neke škole svoje prijave zatvaraju koju nedelju kasnije. Nije bitno u kom trenutku je prijava poslata, sve dok je dostavljena u propisanom periodu. Odluke se donose par meseci nakon zatvaranja prijava i moraju biti finalizovane do 15. aprila naredne godine. Primera radi, ukoliko želite da studirate u akademskoj 2022/2023. godini, prijava je morala biti podneta do 1.12.2021, a odluku o prihvatanju ponude morate doneti do 15.4.2022 za studije koje obično počinju u avgustu 2022. godine. Postoji dugačka pauza između podnošenja prijave i početka studija koju ne smete smetnuti sa uma.

Potrebna dokumentacija

Na ovom linku možete videti šta je potrebno poslati kada se prijavljujete za doktorat. Link je za aplikaciju na doktorski program iz ekonomije na Harvardu, ali je proces gotovo identičan za sve škole.

GRE – Više o ovom standardizovanom testu možete pročitati ovde. Iako zvanično ne postoji minimum, nezvanično se od vas očekuje da imate 168+ bodova na kvantitativnom delu (optimalno 170), i poželjno 160+ na verbalnom delu. Poslednjih godina se diskutuje o ukidanju ovog testa i za neke škole pretprošle i prošle godine nije bio obavezan. Za sada, ipak, i dalje jeste uslov za veliki broj univerziteta. Pripremu je najbolje početi bar 6 meseci pre roka, jer je situacija u kojoj mesec dana pre zatvaranja prijava nemate željeni rezultat izuzetno stresna. Štaviše, posledično je vrlo moguće ostvariti niže rezultate od onih za koje ste sposobni, što svakako nije dobar ishod. GRE se šalje i prilikom prijave za dobre master programe iz ekonomije i podrazumeva se da dostignete uporediv rezultat. GRE je potreban, ali ne i dovoljan uslov da vas prime na dobar program. On je samo prvi filter pri pregledu prijava, kojih vrlo često ima nekoliko stotina.
TOEFL/IELTS su testovi znanja engleskog jezika. Minimum za TOEFL je oko 100 poena za većinu škola i on se znatno češće upotrebljava od IELTS testa. Ukoliko ste u stanju da imate 160+ na verbalnom delu GRE testa, ostvarivanje minimalnog rezultata ne bi trebalo da bude problem. Određene škole imaju propisane minimume po sekcijama kojih ima 4. Više o testu možete pročitati ovde. Kao i za GRE, TOEFL/IELTS su potrebni, ali ne i dovoljni uslovi da vas prime na dobar program. Takođe se koriste kao filter za odbacivanje prijava pre detaljnije analize.
Transkripti – Ovo je jako bitna stavka i razlog zašto bi trebalo što ranije da usmerite pažnju na svoju pripremu. Veoma je važno da na svom transkripu imate što više kurseva iz matematike. Podrazumeva se da ste za vreme studija uspešno savladali kalkulus, linearnu algebru, optimizaciju, verovatnoću i statistiku. Odlično bi bilo da imate i položenu realnu analizu, ali nije neophodno. Predmeti ne moraju identično da se zovu, ali je bitno da pokirvaju navedene teme. Nažalost, u Srbiji trenutno ne postoji nijedan studijski program iz oblasti ekonomije koji to čini u potpunosti. Nameće više potencijalnih rešenja za ovaj problem. Prvo je završavanje dobrog master programa u inostranstvu na kome u prvoj godini slušate napredni kurs iz matematike. Sjajni primeri sa velikim brojem uspešnih doktoranada su Bocconi M.Sc. in Economic and Social Sciences, Rome Masters in Economics i LSE MSc Econometrics and Mathematical Economics. U budućim tekstovima ćemo se osvrnuti više na master programe koje bi trebalo razmotriti. Drugo rešenje je prijem na pre-doc programe u Americi na kojima radite kao Research Assistant i imate opciju da slušate kurseve na univerzitetu. Na ove programe se možete prijaviti i pre i posle mastera. Primeri su SIEPR na Stenfordu, Tobin na Jejlu, Kellog Research Fellows na Northwesternu, Fama-Miller Center i EPIC na Univerzitetu u Čikagu. Prednost ove opcije je to što je dobro plaćena, ali zahteva prolazak kroz kompetitivni proces odabira koji podrazumeva poznavanje određenih programskih jezika ili paketa poput R, Stata-e ili Matlab-a. O ovim pozicijama će takođe biti više reči u budućim tekstovima. Treće, ukoliko dolazite sa nekog programa koji pokriva veći deo oblasti, ali ne sve, poput Primenjene statistike i kvantitativne analize na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, postoji mogućnost da će zanemariti nedostatke koje imate (kao što su autorima teksta). Naravno, ukoliko ste završili programe kao što su Teorijska fizika ili Teorijska matematika, ovo ne bi trebalo da vas brine. Takođe, poželjno je da na transkriptu imate kurseve iz makroekonomije, mikroekonomije i ekonometrije. Optimalno bi bilo da imate bar neki napredni (master) kurs iz ovih oblasti. Za studente koji ne dolaze sa ekonomije, master iz oblasti ekonomskih nauka bi bio od velike pomoći.
Writing sample – Ovo može biti vaša master ili diplomska teza. Bilo bi dobro da teza nije kvalitativno istraživanje, i da postoji makar inkrementalni doprinos nauci u vidu neke nove primene ili matematičkog modela.
Pisma preporuke su najbitniji deo vaše prijave. Uglavnom se šalju 3 pisma i preporučljivo je da sva tri budu akademska, tj. da vam ih pišu profesori koji rade na fakultetu. Nije dovoljno da u pismu napišu da ste bili odlični na njihovom kursu i da ste dobili 10, već je važno da se iz pisma vidi da vas profesori dobro poznaju. Optimalno bi bilo da radite kao asistent za njih ili da pišete master/diplomsku tezu pod njihovim mentorstvom. Veliki plus je ukoliko imate dobru preporuku od nekoga ko je „poznat“ u akademskom svetu. To možete ispuniti tako što ćete otići na neki od pomenutih mastera i biti pri vrhu svoje klase ili tako što ćete raditi kao Research Assistant za profesore na navedenim programima. Takve pozicije su obično koncentrisane u SAD. Detaljnije o dobrim pismima preporuke možete naći na stranici Susan Athey.
CV - Bitno je da CV bude akademski. Optimalno bi bilo da ga napišete u LaTeX-u, da bude jednostavan, crno-beli i bez slike. Kada se prijavljujete za PhD iz ekonomije radno iskustvo nije veliki plus, osim ako niste radili kao Research Assistant, Teaching Assistant ili eventualno centralnoj banci. Trebalo bi da se iz vašeg CV-a vidi da imate neko znanje iz programiranja.
Statement of Purpose – Ovaj deo služi da biste detaljnije objasnili vaš CV, put ka doktoratu ili neke nelogičnosti na transkriptu. Ponekad se zove i motivaciono pismo.

Ukratko, ukoliko planirate da se prijavljujete na doktorat za 2 do 3 godine, sada je najbolje vreme da započnete pripremu. Počnite sa razmišljanjem o dobroj diplomskoj/master tezi. Iskoristite vreme koje imate da naučite da programirate, što će vam omogućiti da dobijete posao kao Research Assistant na nekom dobrom univerzitetu. Nemojte izbegavati matematiku i postarajte se da slušate što više kurseva iz navedenih oblasti u narednom periodu. Ostvarite bliske odnose sa vašim profesorima.

Ovaj put jeste težak i rizičan, ali ako zaista mislite da je ovo vaš životni poziv, bićete veoma zadovoljni ukoliko se nađete u okruženju gde se nauka iskreno ceni. S druge strane, ukoliko odlučite da je bolje da ipak pođete nekim drugim putem, sve od navedenog će takođe biti od koristi i trud koji ste uložili neće biti uzaludan.

Sa našim studentima na doktorskim studijama u inostranstvu možete stupiti u kontakt putem FB grupe.

Ko su i šta rade ekonomisti?

Sun, 09 Jan 2022 00:00:00 +0000

Na našem podneblju su uobičajene nejasnoće vezane za to ko su i čime se tačno bave ekonomisti, zašto i da li razmišljati o doktoratu iz ekonomije i šta on donosi u dugom roku. Lično sam delio iste nedoumice pre nekoliko godina kada sam morao da donesem odluku o daljem toku svojih studija. Kako nisam imao nikoga ko bi mi pomogao da dobijem odgovore na mnogobrojna postavljena pitanja, rešio sam da kroz seriju tekstova pokušam da doprinesem snižavanju izražene informacione barijere. Nadam se da će oni koristiti mlađim koleginicama i kolegama da donesu promišljenu odluku oko toga koji put je najbolji za njih, kakav god on bio. Tekst ispod je pisan iz perspektive studenta i ekonomiste u SAD i ne mora nužno biti reprezentativan za ostale delove sveta.

Ko su ekonomisti?

Prvo moramo definisati šta zapravo znači biti ekonomista. Nažalost, pitanje definicije je kontroverzno i ne bih mogao sa sigurnošću da tvrdim da konsenzus postoji. Za početak, ekonomista u Srbiji je vrlo širok pojam. U nedostatku precizne, široko prihvaćene nomenklature, mi u ekonomiste ubiramo računovođe, revizore, makroekonomiste, ekonometričare, stručnjake za marketing, itd. Za prosečnu osobu naše populacije, ekonomista je po svoj prilici neko ko se bavi računovodstvom, revizijom ili bankarstvom. Iako to nije u potpunosti u skladu sa uvreženim shvatanjem na globalnom nivou, nije i neočekivano. Škole u svetu veoma često imaju razdvojene departmane za ekonomiju, biznis i javne politike, doprinevši donekle jasnijoj demarkaciji zanimanja, što je umnogome različito od onoga što se dešava u srpskom obrazovnom sistemu. Programi poput osnovnih studija iz oblasti poslovne administracije ili MBA studija, nakon kojih često sledi zaposlenje u tri gorepomenute branše, su u okviru biznis škola i ne spadaju u domen ekonomije, te se njihovi diplomci obično ne smatraju ekonomistima već eksplicitno računovođama, revizorima, bankarima, menadžerima, i slično.

Ekonomistima u širem smislu se smatraju ljudi koji su završili makar master studije iz oblasti ekonomije, finansija i javnih politika (public policy). To dovodi do daljih komplikacija, jer upravo biznis škole često imaju svoje programe i iz ekonomije i finansija, što znači da možete biti ekonomista iako ste njihov diplomac, uprkos činjenici da većina njihovih studenata zapravo nisu ekonomisti.

No, kao što postoji sijaset definicija za ekonomiju, i ekonomisti se moraju pomiriti sa tim da će deliti istu sudbinu kao i njihova nauka. Ono što je sigurno jeste da ukoliko svoje postdiplomske studije završite na programu koji se zove Economics, Finance ili Public Policy, tržište rada će vas smatrati ekonomistom i ovo je definicija na koju ću se ja fokusirati. Bitno je napomenuti da ekonomisti neretko nemaju završene osnovne studije iz ekonomije, već i iz raznih drugih oblasti poput matematike, fizike, astronomije, elektrotehnike i slično. Moderna ekonomija uživa (pati od?) ugled(a) tehnički zahtevne nauke i kao takva privlači ljude sa dobrim tehničkim predznanjem. Kao dobar pokazatelj te činjenice možete videti potrebnu pripremu za prijem na doktorski program na Jejlu, koja je prilično standardna i za ostale univerzitete. (Nemojte se brinuti previše oko ove stavke ako vas interesuje ekonomija, zahteve nije neophodno striktno ispuniti, ali su dobri za formiranje očekivanja. O ovome će biti više reči u budućem tekstu.)

Čime se ekonomisti bave?

Sada kada smo suzili definiciju ekonomiste, čini se da će biti lako i definisati čime se tačno oni bave. Kao što možete pretpostaviti, odgovor ni na to pitanje neće biti jednostavan. Iako pomalo paradoksalno, ovaj put je to ipak pozitivna stvar. Gotovo svi koji su primljeni na vodeće doktorate iz ovih oblasti na njih ulaze sa predubeđenjem da će nakon završetka postati profesori, iako to veoma često nije slučaj. Gruba dihotomija koju možemo napraviti je ona na ekonomiste koji će svoju karijeru početi u akademiji ili u privredi. Sjajno je to što u koju god grupu da spadate, možete očekivati izuzetno intelektualno stimulativne i izazovne poslove koji su pri tome neretko lukrativni.

Čime se bave akademski ekonomisti?

Čime god požele! Upravo ovo je draž koja privlači značajnu većinu diplomaca na studije iz ekonomije. Slobodno možete pretpostaviti da su gotovo svi doktorandi na najbolje rangiranim školama ušli na program uvereni da žele da rade u akademiji. Akademski posao vam omogućava potpunu slobodu da se bavite bilo kojom temom ukoliko će ona dovesti do uticajnih publikacija. Primarni cilj je proširiti granice postojećeg znanja, nije važno kog tačno znanja. Primera radi, to mogu biti istraživanjia metodologije merenja performansi medicinskih dijagnostičkih testova, tržišta rada u nerazvijenim afričkim zemljama, uticaja monetarnih politika na kretanje finansijskih tržišta, efekata monetarne kompenzacije na spremnost na vakcinaciju ili slobode medija u autoritarnim režimima. O podgranama u ekonomiji ću pisati drugom prilikom, ali dobro je znati da ste potpuno slobodni da menjate svoja interesovanja ukoliko želite, bilo tokom studija, bilo kasnije u karijeri.

Ekonomija kao nauka još uvek uživa veliku premiju u odnosu na druge, i iako je očekivano da ta prednost nestaje vremenom jer su tržišta efikasna (ili bar neki tako tvrde), još uvek nije kasno da se to iskoristi. Jedan od zanimljivih tekstova na ovu temu jeste ovaj, koji je napisao Noah Smith, bivši profesor finansija i trenutni kolumnista u Blumbergu.

Ukratko, ekonomija je jedna od retkih oblasti u kojoj odmah nakon završetka studija možete da postanete Assistant professor (ekvivalent docenta) bez prethodnog post doc-a. Pored toga, kompenzacija koju akademski ekonomisti u SAD dobijaju za svoj rad daleko prevazilazi proseke u drugim naukama. Američka ekonomska asocijacija beleži da je prosečna godišnja zarada na ovoj poziciji na istraživačkim univerzitetima u 2020-21. godini bila 138,091 dolara. Naravno, u zavisnosti od ranga institucije, ovaj iznos ume prilično da varira, ali i prosek moze biti informativan. Celu publikaciju možete naći ovde.

Čime se bave ekonomisti u industriji?

Pomenuo sam da gotovo svi doktorandi studije počinju verujući da će biti profesori, ali realnost je da većina njih (nas) to neće postati. Akademija u inostranstvu je vanredno kompetitivna i stresna, i uprkos tome što nudi izuzetne uslove života, traži i bezrezervnu posvećenost pogotovu na samom vrhu. Iz tog razloga, mnogi doktori svojevoljno ili protiv svoje volje poslove nalaze u industriji. Ali i ovo je iznenađujuće dobar ishod.

Nakon studija, zaposlenje ih obično čeka u kompanijama kao što su Amazon, Facebook, Microsoft, Uber, konsultantskim kućama poput McKinsey-a, Analysis Group-a, Cornerstone Research-a, investicionim bankama i fondovima uključujući Vanguard, Goldman Sachs, Barclays Capital, ili u institucijama kao što su FED, World Bank, IMF, RAND i slično. Stopa nezaposlenosti doktora ekonomije odmah nakon diplomiranja teži nuli i većina poslova koje dobiju su vrlo primamljivi i izazovni. Pored toga, nepisano pravilo je da su naknade ekonomista u industriji značajno veće od onih u akademiji, te se neretko dešava da profesori ekonomije napuštaju svoja mesta zbog još boljih uslova ili drugačijih izazova. Primeri su Susan Athey i svima dobro poznati Hal Varian koji su na vrhuncu svojih akademskih karijera prešli u Microsoft i Google.

Za više informacija na sajtu skoro svakog programa iz ekonomije i finansija možete naći stranicu koja navodi sva radna mesta koja su njihovi alumni dobili odmah nakon doktorata. Primera radi, na mom univerzitetu to izgleda ovako.

Zašto su ekonomisti potrebni Facebook-u i Uber-u?

Gorepomenute nejasnoće oko toga ko su ekonomisti impliciraju da njihova radna mesta mogu zvučati neočekivano. Oni se bave svim vrstama istraživanja socijalnih ili srodnih fenomena i posledično time kako svako od nas reaguje na neke promene ili podsticaje u okruženju. Da li vam se nekada desilo da udjete na svoj Facebook profil i da on naprasno izgleda potpuno drugačije nego pre ili kao kod vašeg poznanika/ce? Ukoliko je odgovor da, budite uvereni da ste učestvovali u eksperimentu koji su sprovodili ekonomisti u Facebooku gde su je meren uticaj promene interfejsa ili dodavanja opcija na vaše ponašanje. Vi ste bili u tretiranoj grupi, dok je osoba sa kojom ste poredili profil bila u kontrolnoj grupi. Kompaniju zanima da li će novi dizajn dovesti do češće interakcije sa reklamama, više provedenog vremena na platformi ili više interakcije sa drugim osobama, a ekonomisti su ti koji su obučeni da traže odgovore na ta pitanja.

S druge strane, ako ste se nekada vozili Uberom, možda ste primetili da se cena razlikuje u zavisnosti od doba dana, smera putovanja ili vremenske prognoze. Ponovo, ekonomisti su ti koji prave sistem tako da maksimiziraju profit kompanije u zavisnosti od ponude vozila i tražnje za vožnjama i drugih uslova koji definišu tržište u trenutku kada postavite zahtev za vožnju. Možda ste smanjili broj vožnji i potrebno je da vam ponovo stvore naviku da korstite Uber? Ekonomista će se truditi da napravi što bolji model koji će predviđati optimalno vreme slanja vaučera za popust sa ograničenim trajanjem, s ciljem da stvori podsticaj da ponovo postanete mušterija. Ukoliko koristite CarGo, primetićete i da cena na toj aplikaciji ne varira ni izbliza kao na Uberu kao da ni kuponi za jeftinije vožnje nisu tako česti. Mi jednostavno ne raspolažemo sa dovoljno obučenih ekonomista koji bi mogli da doprinesu takvim promenama njihovom poslovanju.

Iz ova dva jednostavna primera postaje jasno zašto je za zvanje ekonomiste često podrazumevana makar diploma mastera, a uglavnom i doktorat. Nakon osnovnih studija, jednostavno nemamo dovoljno znanja da bismo uspešno vršili ovakva istraživanja.

U više navrata se pominju vodeće institucije, šta one zapravo podrazumevaju?

Verovali ili ne, ni oko ovog pitanja ne postoji konsenzus. Moglo bi se zaključiti da ekonomisti ne vole da se slažu jedni sa drugima, i to verovatno ne bi bilo daleko od istine. Iz perspektive američkih škola rangiranje je usaglašeno i većina ekonomista će se složiti (ko bi rekao?) da su programi koji su u 10 najboljih u SAD sledeći:

MIT, Harvard, Stanford, Princeton, Yale, UC Berkeley (nerešeno)

Chicago, Northwestern (nerešeno)

Columbia

UPenn

Ovo je deo rangiranja doktorskih programa iz ekonomije koje pravi USNews i koje se najčešće uzima kao relevantno za SAD, ali ne uključuje ostale škole koje mogu biti sjajne. Na primer, ne postoji slaganje oko toga gde bi se na ovoj listi našao LSE, ali svi će se složiti da je sigurno negde između 1-15. mesta. Bitno je naglasiti da se šangajska lista za koju često čujete kod nas ne koristi kao relevantno merilo i da ne postoji najbolja globalna lista za poređenje, kao i da većina lista zapravo rangira departmane, ali ne i doktorske programe što je za vas potencijalno najvažnije. Na kraju krajeva, najbitnije je gde ćete se vi osećati prijatno i gde ćete biti produktivni. Mada rang često ume da bude korelisan sa tim merilom, on definitivno nije sve i o izboru škola nakon prijema će biti više reči kasnije.

Ovo sve sjano zvuči, ali zašto onda svi ne idu na ekonomiju?

Nažalost, nema besplatnog ručka i zbog gorepomenutih činjenica, broj aplikanata na ekonomske programe se gotovo udesetostručio u poslednjih 15 godina uz skoro nepromenjene veličine ulaznih klasa. Kao posledicu ovo ima da odnos broja prijavljenih studenata i slobodnih mesta daleko prevazilazi uobičajene vrednosti koje se sreću u drugim naukama. Na doktorske studije u Americi zbog toga nije lako biti primljen, ali anegdotalno znamo da to svakako nije nemoguće. Pripreme manje-više traju od početka vaših studija jer će komisije evaluirati kompletan profil kandidata, uključujući koje je kurseve slušao/la i sa kojim ocenama su ti ispiti završeni, kakvo istraživačko iskustvo ima (research assistant pozicije, diplomski i master radovi, naučni radovi), kakav mu/joj je rezultat na standardizovanim testovima poput GRE i GMAT, kakav potencijal pokazuje za uspeh u njihovom programu i slično. Srpskih studenata na doktoratima iz ovih oblasti ima nesrazmerno manje per capita od njihovih vršnjaka iz drugih zemalja poput Perua, Čilea i Italije. Jedan od glavnih razloga za to je naša neinformisanost vezano za ovaj tip studija, šta on nudi i šta zahteva. Dugoročna vizija grupe naših doktoranada jeste da ispravimo tu anomaliju i da pružimo mogućnost visokomotivisanim mladim koleginicama i kolegama da se efikasnije pripreme za doktorat i povećaju svoje šanse za uspeh ukoliko je to put koji izaberu.

Sa našim studentima na doktorskim studijama u inostranstvu možete stupiti u kontakt putem FB grupe.

Why the Foreign Language?

Sat, 08 Jan 2022 00:00:00 +0000

Students from Serbia and other ex-Yugoslavian countries rarely choose to apply to leading programs in economics and related fields. Based on personal experience, a major contributor to this phenomenon is the absence of guidance and a dearth of information. This may sound strange, given the abundance of resources available online, but it is not at all surprising.

Most of them have never had a chance to meet a graduate from a research university, nor to hear about the resources. Moreover, their professors have almost exclusively graduated from the same institutions where they are now employed, and they are often unaware of the benefits offered by programs abroad. In this environment, students tend to follow the well-trodden path.

Many thus decide not to pursue further academic development. Personally, I was unbelievably lucky with the professors I had the chance to learn from and I have been ushered to consider other programs mainly by people whom I met in serendipitous encounters (predominantly in summer schools). I am aware that not everybody will have such good fortune.

I hope to make the access to information more equitable and to help expand the choice set of the many brilliant students across the Balkans. To make the posts in this blog more attractive to the target audience, they will mostly be written in Serbian. Hopefully, this will make them appealing and useful to Bosnian/Croatian/Montenegrin/Macedonian/Slovenian speakers, as well.