prijava | Filip Obradović

Troškovi prijava i finansiranje studija

Mon, 10 Jan 2022 00:00:00 +0000

Važna stavka u planiranju daljeg školovanja svakako jesu finansije. Ispod ću detaljnije objasniti koliko je novca potrebno izdvojiti za prijave na doktorat iz oblasti ekonomije i finansija i na koji način se mogu pokrivati troškovi samih studija. Tekst se prvenstveno odnosi na programe Economics u SAD koji su rangirani u 20 najboljih na USNews rang listi, kao i na LSE, koji je uređen na sličan način. Navedeno ispod će se generalizovati na visoko rangirane programe iz finansija, kao i na mnoge druge programe, ali ne nužno na sve. Ukoliko ste u nedoumici, najbolje bi bilo proveriti na sajtu departmana ili se obratiti starijim kolegama putem FB grupe.

Finansiranje studija

Kako studije obično traju 5-6 ili više godina i zahtevaju potpunu posvećenost, ne ostavljajući mnogo vremena za drugi posao, izvori finansiranja su izuzetno bitni. Školarina i stipendija koja pokriva troškove života su na doktorskim programima gotovo uvek u celosti pokrivene od strane univerziteta. Vrlo često je to slučaj i na ostalim Ph.D. programima koje nude biznis škole poput Accounting, Marketing, Management, Operations Management i slično. Bitno je napomenuti da to ipak gotovo nikada nije slučaj za master i MBA programe na osnovu kojih univerziteti dobijaju značajna sredstva.

Ukoliko dobijete ponudu za studije od nekog univerziteta, ona će nužno uključivati i detalje o finansiranju vaših studija. Podrazumevano je da je školarina pokrivena (inače bi studije bile veoma nepristupačne), kao i svi troškovi zdravstvenog osiguranja (takođe, vrlo važno u SAD). Stipendija, ili na engleskom - stipend, je bruto iznos novca koji student/kinja dobija na godišnjem nivou i ona značajno varira između škola. Iznos umnogome zavisi od lokacije na kojoj je škola, jer potrebni izdaci u San Francisku u Kaliforniji i Medisonu u Viskonsinu nisu uporedivi. Važno je istaći da stipendija obično omogućava razumno komforan život, jer je njena glavna svrha da omogući svima da pun fokus usmere na svoje usavršavanje. Raspon godišnjih iznosa bez outliera je 28000-44000 dolara.

Stipendija može biti po dva osnova:

Fellowship - nije potrebno uložiti nikakav rad u zamenu za stipendiju;
Assistantship - potrebno je raditi do maksimalnih 20 sati nedeljno u zamenu za stipendiju. Ova vrsta finansiranja ima dva modaliteta, teaching i research assistantship. U prvom slučaju student drži vežbe (obično 15 dvočasa kvartalno ili 20 semestralno), dok u drugom pomaže nekom profesoru/ki na istraživačkim projektima. Rad je vrlo često kraći od propisanih maksimalnih 20 časova nedeljno. Koji modalitet ćete dobiti zavisi od dogovora sa departmanom i profesorima, i on ne utiče na iznos stipendije.

Modalni paket uključuje 2 godine fellowship i 4 godine assistantship fundiranja, no to zavisi od škole i vaše pregovaračke pozicije. Nisu neviđeni slučajevi studenata kojima je fellowship garantovan na 5.75 godina. Podrazumevano je da je prva godina studija fellowship jer tada morate polagati zahtevne kurseve i nećete imati vremena da radite kao asistent/kinja, kao i poslednja kada izlazite na tzv. job market i tražite zaposlenje. O job marketu ćemo detaljnije pisati u nekom od narednih tekstova.

Pomenuo sam pregovaračku poziciju koja može zvučati neobično. Naime, škole vrlo agresivno pokušavaju da regrutuju svoje doktorande, jer im oni bitno utiču na buduće rangiranje i spremne su da budu fleksibilne sa ponudama kako bi vas ubedili da studirate kod njih. Kandidati koji imaju jednako ili bolje rangirane ponude jednostavno mogu dobiti više stipendije i/ili duže fellowship aranžmane u zamenu za dolazak na određenu školu.

U pojedinim slučajevima, kandidati mogu dodatno zaraditi kroz rad na projektima ili stručnim praksama tokom leta kada nemaju drugih univerzitetskih obaveza, ukoliko im to departman odobri. Često je dozvoljeno držanje privatnih časova koji mogu biti još jedan važan izvor prihoda tokom cele godine. (od 50 do 150 dolara po satu)

Takođe, paketi finansiranja koje nude univerziteti mogu biti kompatibilni sa eksternim stipendijama, poput onih koje daje Unicredit fondacija. Važno je napomenuti da eksterne stipendije bolje ističu kandidata i značajno povećavaju šanse prijema na doktorat, te ih je korisno dobro istražiti.

Troškovi prijava

Prijave na doktorat, nažalost, iziskuju značajne troškove koje kandidati sami moraju platiti. Možemo ih podeliti u dve grupe:

Fiksni troškovi:
- Standardizovani testovi (GRE, TOEFL/IELTS)
- Pripreme standardizovanih testova (knjige, materijali, probni testovi)
Varijabilni troškovi:
- Slanje rezultata standardizovanih testova (GRE, TOEFL/IELTS)
- Tarife za prijavu (application fee)

Fiksne troškove, kao što im ime kaže, morate pokriti nezavisno od broja škola za koje se prijavljujete. Varijabilni troškovi će znatno varirati u zavisnosti od broja škola koji odaberete, ali generalni savet je uvek prijaviti se na što više njih. Proces prijema je vrlo šumovit i kandidat može biti nasumično odbijen na velikom broju niže rangiranih škola, a primljen na najviše rangiranu školu. Studenti se obično prijavljuju na svih 20 najviše rangiranih škola i nakon objava odluka biraju gde će ići. Ukoliko imate jednu školu u koju želite da idete, sva je prilika da vas ona neće primiti, te je najbolje rano prihvatiti realnost za mnoge od nas, a to je da škole ne birate vi, već primarno one vas.

Troškovi u 2020. godini su otprilike izgledali ovako (svi iznosi su u američkim dolarima):

GRE polaganje - $190
TOEFL polaganje - $200
Slanje jednog GRE rezultata - $27 (polaganje uključuje 4 besplatna slanja)
Slanje jednog TOEFL rezultata - $20 (polaganje uključuje 4 besplatna slanja)
Application fee po školi - besplatno - $140 (često između 80-120 dolara)

GRE i TOEFL je moguće polagati više puta i kandidati često to rade dok ne dobiju željeni rezultat. Pretpostavimo u obračunu da je broj polaganja svakog od testova jednak 2. Pretpostavimo, takođe, da je prosečan application fee odabranih škola $100. Očekivani troškovi za prijave na 20 škola pod tim pretpostavkama su oko $3500, dok bi za 10 škola iznosili oko $2000, na šta bi trebalo dodati troškove knjiga za GRE i TOEFL koje bi bilo dobro kupiti (~$100 ukupno). Ove brojke mogu značajno varirati u zavisnosti od odabranih programa, potrebe za ponovnim polaganjem i slično, ali su korisne za formiranje očekivanja.

Kao što je navedeno, po proceni vidimo da su prijave izdašan trošak, što uzimajući u obzir da prijem svakako nije izvestan jeste vrlo važna stavka pri donošenju odluka. No, moj savet bi bio da na ovaj novac gledate kao investiciju. Ukoliko imate šanse da budete primljeni (što vam niko ne može garantovati, ali vam iskusniji članovi grupe mogu pomoći da procenite), taj iznos u očekivanju je zanemarljiv. Ne treba smetnuti sa uma da doktorat iz ekonomije ili finansija na dobrom univerzitetu otvara mnoga vrata i da u dugom roku može biti veoma lukrativan, te to izdvajanje danas može biti višestruko isplativo u budućnosti.

Bonus: Posete školama (visit days)! Škole će iskoristiti novac koje su dobile od prijava da vam plate put da posetite svaki departman na koji ste primljeni kako biste bolje procenili koji vam najviše odgovara.

Kako izgleda prijava za dokorat iz ekonomije i finansija?

Sun, 09 Jan 2022 00:00:00 +0000

Kao što je navedeno u prethodnom tekstu, priprema za doktorat počinje onog trenutka kada upišete osnovne studije. Zbog toga, čak i ako ste druga ili treća godina osnovnih studija nije zgoreg da polako usmeravate svoje postupke ka poboljšanju svog akademskog profila. Ovaj tekst se odnosi na doktorate iz oblasti ekonomije i finansija u Americi i na LSE-u, koji funkcionišu po sličnom principu i ne mora biti reprezentativan za sve univerzitete.

Rok za prijavu

Prijave se otvaraju u septembru i ostaju otvorene do 1.12. svake godine za sve škole. Neke škole svoje prijave zatvaraju koju nedelju kasnije. Nije bitno u kom trenutku je prijava poslata, sve dok je dostavljena u propisanom periodu. Odluke se donose par meseci nakon zatvaranja prijava i moraju biti finalizovane do 15. aprila naredne godine. Primera radi, ukoliko želite da studirate u akademskoj 2022/2023. godini, prijava je morala biti podneta do 1.12.2021, a odluku o prihvatanju ponude morate doneti do 15.4.2022 za studije koje obično počinju u avgustu 2022. godine. Postoji dugačka pauza između podnošenja prijave i početka studija koju ne smete smetnuti sa uma.

Potrebna dokumentacija

Na ovom linku možete videti šta je potrebno poslati kada se prijavljujete za doktorat. Link je za aplikaciju na doktorski program iz ekonomije na Harvardu, ali je proces gotovo identičan za sve škole.

GRE – Više o ovom standardizovanom testu možete pročitati ovde. Iako zvanično ne postoji minimum, nezvanično se od vas očekuje da imate 168+ bodova na kvantitativnom delu (optimalno 170), i poželjno 160+ na verbalnom delu. Poslednjih godina se diskutuje o ukidanju ovog testa i za neke škole pretprošle i prošle godine nije bio obavezan. Za sada, ipak, i dalje jeste uslov za veliki broj univerziteta. Pripremu je najbolje početi bar 6 meseci pre roka, jer je situacija u kojoj mesec dana pre zatvaranja prijava nemate željeni rezultat izuzetno stresna. Štaviše, posledično je vrlo moguće ostvariti niže rezultate od onih za koje ste sposobni, što svakako nije dobar ishod. GRE se šalje i prilikom prijave za dobre master programe iz ekonomije i podrazumeva se da dostignete uporediv rezultat. GRE je potreban, ali ne i dovoljan uslov da vas prime na dobar program. On je samo prvi filter pri pregledu prijava, kojih vrlo često ima nekoliko stotina.
TOEFL/IELTS su testovi znanja engleskog jezika. Minimum za TOEFL je oko 100 poena za većinu škola i on se znatno češće upotrebljava od IELTS testa. Ukoliko ste u stanju da imate 160+ na verbalnom delu GRE testa, ostvarivanje minimalnog rezultata ne bi trebalo da bude problem. Određene škole imaju propisane minimume po sekcijama kojih ima 4. Više o testu možete pročitati ovde. Kao i za GRE, TOEFL/IELTS su potrebni, ali ne i dovoljni uslovi da vas prime na dobar program. Takođe se koriste kao filter za odbacivanje prijava pre detaljnije analize.
Transkripti – Ovo je jako bitna stavka i razlog zašto bi trebalo što ranije da usmerite pažnju na svoju pripremu. Veoma je važno da na svom transkripu imate što više kurseva iz matematike. Podrazumeva se da ste za vreme studija uspešno savladali kalkulus, linearnu algebru, optimizaciju, verovatnoću i statistiku. Odlično bi bilo da imate i položenu realnu analizu, ali nije neophodno. Predmeti ne moraju identično da se zovu, ali je bitno da pokirvaju navedene teme. Nažalost, u Srbiji trenutno ne postoji nijedan studijski program iz oblasti ekonomije koji to čini u potpunosti. Nameće više potencijalnih rešenja za ovaj problem. Prvo je završavanje dobrog master programa u inostranstvu na kome u prvoj godini slušate napredni kurs iz matematike. Sjajni primeri sa velikim brojem uspešnih doktoranada su Bocconi M.Sc. in Economic and Social Sciences, Rome Masters in Economics i LSE MSc Econometrics and Mathematical Economics. U budućim tekstovima ćemo se osvrnuti više na master programe koje bi trebalo razmotriti. Drugo rešenje je prijem na pre-doc programe u Americi na kojima radite kao Research Assistant i imate opciju da slušate kurseve na univerzitetu. Na ove programe se možete prijaviti i pre i posle mastera. Primeri su SIEPR na Stenfordu, Tobin na Jejlu, Kellog Research Fellows na Northwesternu, Fama-Miller Center i EPIC na Univerzitetu u Čikagu. Prednost ove opcije je to što je dobro plaćena, ali zahteva prolazak kroz kompetitivni proces odabira koji podrazumeva poznavanje određenih programskih jezika ili paketa poput R, Stata-e ili Matlab-a. O ovim pozicijama će takođe biti više reči u budućim tekstovima. Treće, ukoliko dolazite sa nekog programa koji pokriva veći deo oblasti, ali ne sve, poput Primenjene statistike i kvantitativne analize na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, postoji mogućnost da će zanemariti nedostatke koje imate (kao što su autorima teksta). Naravno, ukoliko ste završili programe kao što su Teorijska fizika ili Teorijska matematika, ovo ne bi trebalo da vas brine. Takođe, poželjno je da na transkriptu imate kurseve iz makroekonomije, mikroekonomije i ekonometrije. Optimalno bi bilo da imate bar neki napredni (master) kurs iz ovih oblasti. Za studente koji ne dolaze sa ekonomije, master iz oblasti ekonomskih nauka bi bio od velike pomoći.
Writing sample – Ovo može biti vaša master ili diplomska teza. Bilo bi dobro da teza nije kvalitativno istraživanje, i da postoji makar inkrementalni doprinos nauci u vidu neke nove primene ili matematičkog modela.
Pisma preporuke su najbitniji deo vaše prijave. Uglavnom se šalju 3 pisma i preporučljivo je da sva tri budu akademska, tj. da vam ih pišu profesori koji rade na fakultetu. Nije dovoljno da u pismu napišu da ste bili odlični na njihovom kursu i da ste dobili 10, već je važno da se iz pisma vidi da vas profesori dobro poznaju. Optimalno bi bilo da radite kao asistent za njih ili da pišete master/diplomsku tezu pod njihovim mentorstvom. Veliki plus je ukoliko imate dobru preporuku od nekoga ko je „poznat“ u akademskom svetu. To možete ispuniti tako što ćete otići na neki od pomenutih mastera i biti pri vrhu svoje klase ili tako što ćete raditi kao Research Assistant za profesore na navedenim programima. Takve pozicije su obično koncentrisane u SAD. Detaljnije o dobrim pismima preporuke možete naći na stranici Susan Athey.
CV - Bitno je da CV bude akademski. Optimalno bi bilo da ga napišete u LaTeX-u, da bude jednostavan, crno-beli i bez slike. Kada se prijavljujete za PhD iz ekonomije radno iskustvo nije veliki plus, osim ako niste radili kao Research Assistant, Teaching Assistant ili eventualno centralnoj banci. Trebalo bi da se iz vašeg CV-a vidi da imate neko znanje iz programiranja.
Statement of Purpose – Ovaj deo služi da biste detaljnije objasnili vaš CV, put ka doktoratu ili neke nelogičnosti na transkriptu. Ponekad se zove i motivaciono pismo.

Ukratko, ukoliko planirate da se prijavljujete na doktorat za 2 do 3 godine, sada je najbolje vreme da započnete pripremu. Počnite sa razmišljanjem o dobroj diplomskoj/master tezi. Iskoristite vreme koje imate da naučite da programirate, što će vam omogućiti da dobijete posao kao Research Assistant na nekom dobrom univerzitetu. Nemojte izbegavati matematiku i postarajte se da slušate što više kurseva iz navedenih oblasti u narednom periodu. Ostvarite bliske odnose sa vašim profesorima.

Ovaj put jeste težak i rizičan, ali ako zaista mislite da je ovo vaš životni poziv, bićete veoma zadovoljni ukoliko se nađete u okruženju gde se nauka iskreno ceni. S druge strane, ukoliko odlučite da je bolje da ipak pođete nekim drugim putem, sve od navedenog će takođe biti od koristi i trud koji ste uložili neće biti uzaludan.

Sa našim studentima na doktorskim studijama u inostranstvu možete stupiti u kontakt putem FB grupe.